Катехетски стручни скуп вјероучитеља одржан је у уторак, 11. травнја, у Духовно-образовном центру „Емаус“ у Бијелом Пољу код Мостара на тему: Католички вјеронаук и вјероучитељ у школама у процесима реформе одгоја и образованја у БиХ.
На скупу је било ријечи о изазовима трајне изобразбе и укључености вјероучитеља у предстојећем процесу курикуларне реформе, о чему су говорили предстојник Катехетског уреда Мостарско-дуванјске и Требинјско-мрканске бискупије др. сц. дон Анте Павловић о теми: Курикул католичкога вјеронаука у свјетлу курикулне реформе образованја у БиХ и предстојник Националног катехетског уреда Хрватске бискупске конференције влч. др. сц. Ивица Пажин о теми: Трајна изобразба вјероучитеља пред изаовима сувмреног одгоја и образованја.
Назочне вјероучитеље је на почетку поздравио мостарско-дуванјски бискуп и апостолски управитељ требинјско-мркански монс. Петар Палић који је истакнуо важност права родитеља да одлучују о одгоју своје дјеце и права ученика на цјеловит одгој и образованје. „Религијски чимбеник је димензија постојанја и не може се занемарити у контексту као што је школа, која има за циљ складан развој цјелокупне особности човјека. Поучаванје и вјерски одгој ученика интегрални је дио цјеловита развоја и изграднје особности и цјеловита идентитета човјека, али и промицанја опћега добра друштва. Ту је и трећа димензија, католички вјеронаук као школски предмет нужан је дио школскога курикула, и као такав, има потребу за суставношћу и за компетентношћу као и други предмети“, казао је бискуп Петар и истакнуо важност трајне стручне изграднје и будности.
Предстојник Националног катехетског уреда ХБК проф. Пажин говорио је о искуствима вјеронаука у Републици Хрватској и важности уласка у цјеловиту образовну реформу која доноси неке нове видике али и потребу трајне изобразбе вјероучитеља. „Говорити о одгоју и образованју значи говорити о сљедећој генерацији, и не само то. Ако се узме да је вјеронаук утемељен на теологији као матичној знаности која на подручју одгојнога дјелованја укључује педагогију, односно одгојне знаности, онда то значи да говоримо о генерацији која ће бити суставно религиозно одгајана након наше и то значи говорити о будућности и о новим генерацијама. Ту се треба сучелити са сувременом културом и пронаћи властити живот у тренутачним околностима те поставити си питанје у овој трајној изобразби и процесу, на темељу чега ће се сутрашнје генерације одгајати и како ће живјети. Сутра је и близу али и далеко, па зато већ сада морамо суставно промишљати и радити на изграднји бољега човјека и хуманијега друштва темељећи га на хуманом интересу и моралним цивилизацијским досезима“, казао је између осталог проф. Пажин.
Предстојник Катехетског уреда Мостар дон Анте Павловић је свеобухватно говорио о школском вјеронауку и нјеговим перспективама које су дубоко укоријенјене у теологији и педагогији, које у средиште стављају човјека као Божју слику и ученика који се ставља у средиште одгојно-образовног дјелованја у школи. У том је погледу нагласио потребу изграднје нове „школске културе“ у којој су активно и сураднички укључени сви школски чимбеници, од управе и педагошке службе школе, учитеља, наставника те других дјелатника, све до родитеља и ширега друштвенога окружја које придоноси изграднји те културе. Потом је нагласио: „Цјеловит одгој и образованје нужно укључује и вјеронаук као суставан религијски и вјерски одгој који, премда је пролазио различите фазе, код нас добро функционира већ тридесетак година, од демократских промјена 1991. преко до данас. У овом су се раздобљу континуирано догађале промјене и побољшанја, како наставних планова и програма тако и школског дјелованја, напосе од 2000. и 2005/2006. године, и па сада вријеме за нови искорак и провођенје тзв. „цјеловите курикуларне реформе“, попут оне у Републици Хрватској, нагласио је проф. Павловић. На крају је захвалио свим предавачима и најавио нове активности на путу израде и провођенја новог вјеронаучнога курикула и нових уџбеника, које ће усмјеравати Бискупска конференција БиХ.
Извор: кта/бискупија-мостар.ба