МОСТАР – Катехетски уред у Мостару, у сураднји са жупанијским министарствима образованја и Заводима за одгој и образованје (школство) на простору херцеговачких бискупија организирао је 2. травнја Стручни скуп за вјероучитеље, на којему је судјеловало 127 вјероучитеља и 3. травнја Округли стол и сусрет бискупа др. Петра Палића с министрима и равнатељима школа, на којему је назочило 53 равнатеља или нјихових помоћника те Анте Тадић, министар и Марин Тадић, помоћник министра у ХБЖ, Марио Микулић, помоћник министра у ЖЗХ, Никша Матијић, главни просвјетни инспектор и Марија Јурић, стручна савјетница у министарству образованја ХНЖ, Ана Черкез, стручна савјетница у Заводу за одгој и образованје ЖЗХ, Жељко Ћорић, равнатељ и Жељко Бушић, савјетник у Заводу за школство Мостар.
На оба сусрета тематизирани су актуални процеси курикулне реформе која се проводи у нашим жупанијама, особито с обзиром на наставни предмет Католичкога вјеронаука, нјегово мјесто и одгојно-образовна улога у Школском курикулу. Како су прошле године обрађена основна питанја вјеронаука у школи, на овоме стручном скупу разматрана су темељна полазишта и начела суодноса Католичкога вјеронаука с другим наставним предметима, нјихова знанствена и образовна посебност, и уједно нјихова интердисциплинарна повезаност и сураднја у цјелини Школскога курикулума.
Прво предаванје с насловом Суоднос религије (теологије) и знаности, вјере и разума у новом Курикулу Католичкога вјеронаука у школи одржао је бискуп др. Петар Палић. Полазећи од тврднје папе Ивана Павла ИИ. у енциклици Фидес ет ратио: “Вјера и разум су попут два крила којима се људски дух уздиже према разматранју истине”, упозорио је на неке сувремене опасности да се људска спознаја и знанје редуцирају на искуствено, експериментално, природо-знанствено знанје и сувремене технологије, и да се тиме занемарује друга битна одредница човјека као разумнога, духовнога, слободнога и моралнога бића, односно подручје човјекове вјере и повјеренја. Посебно је нагласио кршћанско схваћанје човјека као Божје слике, као разумне и слободне особе која у свјетлу кршћанске Објаве, особито у Исусу Кристу досиже свој врхунац и пунину, па вјеронаук у школи обухваћа разумску спознају и Објаву, разум и вјеру као два крила разматранја и спознаје истине, ступајући у дијалог са знанјима других наставних предмета, потичући међу нјима дијалог и сураднју како би се “затворио круг” људскога знанја и спознаје. О важности интердисциплинарне сураднје вјеронаука с другим наставним предметима на подручју културе, говорио је др. дон Анте Павловић, у теми Корелацијски суоднос кршћанске вјере и културе у одгојно-образовним начелима и циљевима Католичкога вјеронаука у школи. Полазећи од различитог схваћанја појма културе, нјезиних обиљежја те мноштва дефиниција, сажео је схваћанје културе као скуп најважнијих изнашашћа људскога духа (класична, хуманистичка, модерна…), као скуп виталних очитованја појединих народа и скупина (антрополошка, егзистенцијална, народна…) те као глобални сустав који обухваћа све облике друштвенога и хуманистичкога изричаја, као и изричаја специфичних подручја (знаност, религија, умјетност, шпорт). Нагласио је црквено схваћанје културе као динамичне, креативне и промјенјиве стварности која означава “све оно чиме човјек изграђује и развија многоструке душевне и тјелесне дарове те настоји да спознајом и радом себи подвргне свијет; чини све човјечнијим друштвени живот, и то у обитељи као и цијелом грађанском друштву, моралним напретком и напретком институција; коначно, тијеком времена изражава, приопћава чува у својим дјелима велика духовна искуства и тежнје да служе напретку многих, дапаче и цијелом човјечанству” (ГС, 539). Будући да је култура и религиозна стварност те саставни дио идентитета сваке особе и народа, Католички вјеронаук повезује вјеру и културу те настоји да Еванђеље допре до самога срца културе, како би у сусрету, дијалогу и критичкој просудби културе придоносио изграднји цјеловита идентитета ученика, особито нјегових духовних, религијских, моралних, културних и социјалних увјеренја, ставова, врједнота и понашанја.
Бискуп др. Петар Палић одржао је исто предаванје о односу знаности и теологије, вјере и разума, равнатељима школа. Друго предаванје имала је доц. др. Анита Бегић, прочелница Социјалнога студија при Филозофском факултету Свеучилишта у Мостару и водитељица Царитасова Центра за обитељ, с темом Социјално-педагошки превентивни рад с ученицима у основној и среднјој школи. Она је указала на потребу оснаженја социјалног рада у школи, те екипиранја стручне службе која би обухваћала различита подручја дјелованја, од педагога и психолога до логопеда и социјалног радника, особито због готово свакодневних појава насиља у школи, међу вршнјацима, у обитељима, на игралишту, на интернету и друштвеним мрежама, пораста броја дјеце која долазе из дисфункционалних обитељи и др., па социјални радник има посебну задаћу у школи ради правовремена и цјеловита приступа рјешаванја наведених проблема.
Равнатељи су на крају сусрета у посјетили и богату изложбу умјетнина у Галерији Бискупијскога центра у Мостару. Оба су сусрет завршила угодним друженјем и пригодним домјенком.
Извор: Црква на камену